nedjelja, 30. travnja 2017.

Eto to sam Vam ja.....

 Mislim da je vrijeme nakon svih ovih postova da se upoznamo.
Tko sam ja? Pa vrlo jednostavno, cura koja nije zavrsila nikakvu školu za šivanje nikakve fakultete za krojenje, nego jedan, zapravo jedan i pol tečaj šivanja i to je to. 
Ali nije to tako jednostavno kao što sam napisala. Pa da krenemo, zovem se Vesna i trenutno imam 29godina.
Od malih nogu sam nešto izrađivala, bilo to kućice za barbike, nakit od svega što sam našla u kući pa eto sve do šivanja. Oduvijek sam voljela imati nešto drugačije, nešto što nemaju svi, ali opet da je i drugima lijepo da bi i sami poželjeli da imaju to na sebi ili doma. 
Moja mama je bila krojačica, nažalost prerano je umrla tako da me nije ništa stigla naučiti, ali ko zna možda da je živa možda ja ne bi šivala. Nekako mislim da je njen duh još prisutan pa zato ja toliko volim i želim šivati. Mogu reći da sam taj talent od nje naslijedila. 

Šivam na njenoj mašini, ona je moje sve. Gledam ja i nove mašine sve te moderne, lijepog dizajna sa tipkicama i ostalim dodacima ali nekako moja bagatica je ipak moja bagat i dok se nas dvije slažemo neću je zamijeniti.
 Šivati sam krenula prije par godina kada su počele biti popularne torbice za mobitel.
Počela sam sve ručno dok nisam shvatila da bi mogla probati i na mašinu i to je početak svega. Nakon toga su brzo došle pismo torbe svih veličina i boja i onda sam malo gledala odjeću. 
Kupila materijal za 15kuna i odnijela krojačica da mi sašije  jednu jednostavnu haljinu.
Za to mi je uzela velike novce i shvatila da ja to mogu sama. Surfala sam po netu i našla Gogu, tečaj šivanja i krojenja, skupila novce i uplatila si tečaj od 60sati i to je bilo to.
Od tog dana šivanje je moj život. Da mi je netko rekao da će mi to biti moje sve, mislila bi da se šali.
Ne prođe skoro niti jedan dan a da ja nešto ne sašijem i zaista u tome uživam.
Volim drugima šivati, volim vidjeti osmijeh na njihovim licima, ali najviše volim kad me pitaju gdje sam to kupila, a ja sa ponosom kažem sama sam sašila.

Ponekad pomislim da mi je mama živa možda ja ne bi uopće šivala, vjerovatno bi mi ona sve sašila pa to ne bi bilo to. Zato kažu da se sve u životu sa razlogom dogodi pa tako i to.
Ja mislim da sa svakim zvukom naše mašine ona zaživi i još dugo će se čuti taj zvuk.....


 Ista mašina, iste nas dvije, kćer i mama koje su prekratko bile skupa, ali sad ih povezuje nešto neraskidivo i nešto što samo one osjećaju......

Sretan mi rođendan,opet

Volim rođendane. Prije par godina sam ih obožavala, odbrojavala sam kada će doći, slavila po nekoliko dana...eh,to se malo promijenilo. Netko će reći ostarila si, ali ja mislim da to nije pravi razlog, nego jednostavno čovjek s vremenom shvati da je ljepše proslaviti sa svojim najbližima.
To mi je nekako postao čar rođendana. Naravno, poklone uvijek prihvaćam.
Meni je zapravo najlakše kupiti poklon, tkanine nikad dosta. Tako i ove godine sam dobila dvije predivne tkanine.



Ovu plavu sam već duže vrijeme htjela, tu zapravo boju tako da sam si nju sama izabrala, ali ovu cvjetnu nisam očekivala, tako da je to bilo pravo iznenađenje. 

Za plavu tkaninu sam već imala i odjevnu kombinaciju, sve je već bilo pripremljeno tako da sam ju sašila u rekordno brzom vremenu, jer čemu čekati. 









 Ova cvjetna će još malo pričekati jer nikako da se odlučim šta da šivam, da li suknju ili možda neku haljinu. Idem uskoro na jednu svadbu, možda mi treba nova haljina?


Flamingo suknja

Flamingo...bez brige ovo nije post o životinjama. nego samo o životinjama na tkanini.
Ove godine, koliko sam vidjela je jako popularan flamingo uzorak. Ptica je toliko slatka  da ni ja nisam mogla odoljeti.





Kao što sami možete vidjeti materijal sam kupila tj,naručila preko sveta metraže. Jedan dućan u Ljubljani,koji na moju sreću ima dostavu, super web stranicu i odlične ljude koji tamo rade jer u svakom trenutku žele pomoći.
Kad san ugledala ovu tkaninu znala sam da ju moram imati. Odmah mi se na prvu svidjela.
Super je što je pamučna, a danas je dosta teško naći pamučnu tkaninu.
Nisam uzela puno, dovoljno za polukrug suknju.
Jedina zamjerka je što se lako gužva, ali nema veze isplati se svaki put malo proći sa peglom po njoj.

Čim je sunce izašlo morala sam ju obući, tako da se veselim sunčanim danima da ju mogu češće nositi, jer je zaista ugodna.












Zar nije jednostavno preslatka?

subota, 29. travnja 2017.

Lijeva ili desna teško se odlučiti

Ne moram niti govoriti koliko ja uživam u šivanju, ali onaj osjećaj kad nekome drugome nešto sašiješ i ta osoba je zadovoljna, sretna ima osmijeh na licu koji ne skida, e taj osjećaj je najbolji.
S obzirom da je meni ovo hobi tj.nisam izučena krojačica, nego uz pomoć tečaja, youtuba i malo genetike mogu reći da sam rijetko koga odbila, kažem pokušati ću pa ćemo vidjeti šta će biti od toga.

Tako je meni došla moja Petra sa dva materijala i rekla šivaj. I tako su nastale dvije divne haljine.
Ova smeđa haljina je meni specifična jer sam šivala po drugoj haljini,a  to do sada nisam nikad radila, kao što sam rekla nemam toliko znanja da bi sama mogla kroj napraviti. Mogu sve sašiti samo mi daj kroj, ali eto ovo sam uspjela i bez njega. Materijal je divan i još kupljen na sniženju.
Ovaj drugi materijal je Roberto Cavalli. Možda si ne možemo priuštiti pravog Roberta,ovako bar imamo njegovu tkaninu. Ko zna možda dođe do njega ova slika pa bude oduševljen s mojom kreacijom i poželi da šivam za njega. Ok, dosta maštanja vratimo se mi u moju realnost.
Kroj od druge haljine je iz burde kroj. Zaista imaju veliku izbor krojeva, jedino se mora paziti kod veličina, Ne znam čije imaju,ali znam da su jako neobične.

Da ne odugovlačim više, evo moje divne prijateljice.



Materijal je jako lagan, dosta sklizak, mislila sam da ću imati više problema pri šivanju ali na kraju je ispalo prilično dobro. Ovo je haljina bez kroja.






Evo našeg Cavallia, neobičan materijal i po sastavu i po uzorku. 
Nažalost na slici ispada kao da je ovaj dio naranđasti, ali u stvarnosti je zapravo rozi- 

I eto jedna haljina ljepša od druge....zaista se teško odlučiti....


Lijeva ili desna, pitanje je sad....




ponedjeljak, 27. veljače 2017.

Najdraži dani, dani poopusta

Volim popuste, pogotovo kad su popusti na tkanine,onda se posebno guštam. Tako je bilo prije par dana. Na društvenoj mreži sam vidjela da jedan dućan ima veliko sniženje dio asortimana jer im dolazi nova roba, skoro jedan cijeli zid pun tkanina na sniženju, tkanine za 20kn/metar. Naravno da to nisam mogla propustiti. Moj ulazak u dućan je izgledao ovako: "dobar dan, gdje je ona tkanina na sniženju ":)
Kad su mi pokazali koliko toga ima shvatila sam da ću imati velikih problema. Od poda do stropa cijeli jedan zid pun tkanina, nisam znala otkud da krenem. Nekih čudom sam se odlučila samo za 4 tkanine što je zaista pravo čudo.



Na slici su samo tri tkanine, a ovaj post je zapravo o toj četvrtoj tkanini, boja je jako specifična pa kad sam išla ih slikati ona je stalno ispadala skroz drugačija, tako da sam odustala od slikanja, bar dok ju nisam sašila.
Haljina je jednostavnog kroja,mog najdražeg i samo sam dodala volan na rukav. 
Ja zapravo jako volim volane, ali tako malo ne da je puna haljina ili suknja njih.










Čim je suince izašlo ja sam ju morala obući.
Kod ovakvih haljina mi se sviđa što ide na sve,od elegantnih visokih potpetica pa sve do ravnih cipelica. 
Volim šivati takvu odjeću,koju možeš nositi na bilo što, a opet izgledati odlično. 

Ostala tkanina je za jako tople dane, tako da ću i njih uskoro početi šivati, da nam sunce čim prije dođe.





nedjelja, 8. siječnja 2017.

Zima, zima - e, pa šta je, ako je zima, nije lav

To što je zima ja ne prestajem nositi suknje. Samo se iz laganijeg materijala prebacim na deblji sa podstavom.
 Koje god je godišnje doba suknju imam spremnu.
Moram priznati da prije nisam toliko nosila te "deblje" suknje, nekako mi nisu bile toliko privlačne, vjerovatno zato što nisam ljubiteljica podstava, a bez njih se takve suknje ne šivaju . 
Vjerovatno što sam starija mjenjam i svoj ukus. Ove godine sam baš dosta takvih suknji sašila, što sebi tako i drugima. Da li su postale moderne ili ne to zaista ne znam jer ne pratim previše modu, šivam ono što  mi se sviđa, a ne što je moderno.
Pencil skirt ili uska suknja, je moj najdraži izbor suknje, naravno nosim i šivam ja i ostale ali nekako to najviše volim nositi. Koliko god zvučalo smiješno ali najugodnije se u njoj osjećam.

Oba materijala su jako lijepa i oba sam dobila na poklon tako da mi je to još draže.
Nijedna suknja nema pasicu, nisam imala dovoljno materijala za nju tako da sam morala bez nje šivati i moram priznati da mi je super. Gore je dovoljno usko da ne sklizne a opet ne stišće, što je isto jako bitno. Makar sam ja osoba koja voli da sve stisne, tako sa osjećam sigurnije.












Mislim da je dosta zimskih suknji vrijeme da nam se vrati sunce i laganiji materijali

ponedjeljak, 2. siječnja 2017.

Zip on, zip off

Sretna Vam Nova godina! Želim vam puno zdravlja, sreće, smijeha i ljubavi! Naravno i puno novih suknjica,pomogucnosti od mene napravljenih 😉

Kakav bi bio prvi dan nove godine da ja nemam novu suknju.
 Ovu ideju za suknju sam dobila na instagramu, pratim jednu rusku stranicu sa modom i kada sam ju vidjela odmah mi se svidjela.
Vrlo jednostavna pencil suknja i samo uz dodatak cifa i malo čipke postane jako zanimljiva suknja.
Jedino što me malo mučilo kako ću je obući, s obzirom da nisam imala cif koji se sa obje strane kopča. 
Razmišljala sam o gumi u pasici ali nisam bas prevelika ljubiteljica gumi, tako da je to otpalo. 
Zato sam stavila na stražnjoj strani klasični cif i to je to. Metalni cif nema nikakvu ulogu osim da izgleda jako zanimljivo i cijelu suknju malo podiže. Čipka daje malo sexy dojam suknje. 
Materijal je rastezljiv pa nije potrebno uopće otkopčavati cif,može se normalno hodati i kad je zakopčano. I iskreno mi se baš i sviđa kad je zakopčana.








Kada bi netko gledao samo straga pomislio bi jednostavna crna pencil suknja, samo mali zaokret i svatko će se iznenaditi.