Prvo što sam počela sama šivati su bile torbice za mobitel. Vrlo jednostavne u svim kombinacijama. Sa tkaninom, sa mašnom, perlicama...tada sam shvatila ako znam torbice za mobitel sigurno nije teško i večernje torbe. I tako je sve krenulo. Od vrlo jednostavnih pismo torbi pa eto do malo kompliciranijih.
Počela sam se igrati sa bojama, sa tkaninom i sad sam ponosna vlasnica jako puno torbih :)
Čak sam i svojim prijateljicama šivala i to su mi najposebniji pokloni, dio sebe sam prenijela u tu torbu i sada ih one s ponosom pokazuju u svijetu. Ali zato se teška srca uvijek rastajem od njih. Neki to ne shvaćaju,ali dok ja šivam ja dajem mali dijelić sebe i jednostavno u svakoj mojoj torbi, haljini ili nekoj malenoj stvari je toliko ljubavi dato da je zato svaka stvar posebna na svoj način.
Ova torba je rađena od brušene eko kože, princip je kao pismo torba,samo
nema poklopca nego je ušiven cif. S jedne strane sam šivala trakice
koje su kao resice.Dimenzija torbe je 30x20cm i stane sve što jednoj ženi treba.
Nema komentara:
Objavi komentar