Ovo je za nju, kaput

U prošlom postu sam pisala o jednoj divnoj kožnoj tkanini, tada kada sam kupila tu kožu sam kupila i ovaj divan materijal. Velur, materijal za kapute.

Boja materijala je jako neobična, plavo-zelena, teško je bilo i uslikati tako da sada konac ispada kao da je puno svijetliji od materijala, a zapravo nije. Ovu boju sam jako dugo željela tako da sam se jako razveselila kada sam ju kupila i to još na sniženju. 

Vjerovatno se pitate kakav je to naslov ovog posta, pa da počnem recimo ispočetka. Znači ja sam svoju avanturu šivanja započela prije par godina kada sam doslovce na ruke šivala torbice za mobitel, a šivaća mašina me samo gledala. Moja mama,koja je umrla kad sam bila mala je bila krojačica,ali eto nesretnog života nije me ona učila nego sam počela sasvim sama, da bi se usavršila na tečaju kod "Goge".  Očito sam taj talent nasljedila od nje, jer ta ljubav prema šivanju to je neopisiva. Jednostavno ja ne mogu nikome opisati kako se ja osjećam dok kupujem materijal, a pogotovo kada ga sašijem. I sada kada se sjetim kako sam šivala te torbice i kada sada ugledam taj kaput zaista mogu reći, mama bi bila ponosna! Zato sam ovaj projekt posvetila samo njoj. 

Darovala mi je nešto što nitko ne može darivati.... preko mene ona je i dalje tu uz nas i to je nešto što je nezamjenjivo. 

Jednostavan kroj, ali meni jako lijep. Drugačiji su bili džepovi na originalnom kroju, ja sam ga malo doradila po sebi. Na džepove sam stavila dva komada prave kože, tako da malo podigne kaput. Kaput je više za ovo prijelazno vrijeme, nije bas za debeli minus :)

Nadam se da se vama sviđa kao što sam i ja zadovoljna! :)

Kroj je kupljen na stranici Burdastyle, broj: BurdaEasy Coats HW/2014